POLITIČKI ČLANCI 1919 – 1939, Miloš Crnjanski

3.300,00 дин.

POLITIČKI ČLANCI 1919 – 1939

Autor: Miloš Crnjanski

Izdavač: Catena mundi, Beograd, 2017

Na zalihama

Dodaj na listu želja
Dodaj na listu želja

Opis

Politički članci 1919-1939. je 15. tom kritičkog izdanja sabranih dela Miloša Crnjanskog. Ovo je knjiga kompletnija i pouzdanija od svih prethodnih izbora njegovih političkih eseja.

– Prvi put svi zabranjeni eseji Miloša Crnjanskog na jednom mestu.

– Časopis Ideje i naša hiljadugodišnja kultura.

– Tekstovi zbog kojih Crnjanski nije smeo da se vrati u komunističku Jugoslaviju.

– Stavovi zbog kojih je bio proglašen mrtvim piscem.

– Polemike sa komunistima, hrvatskim i crnogorskim separatistima, koje mu nikad nisu zaboravili.

– Analiza razvoja fašizma u Italiji i nacizma u Nemačkoj.

– Socijalna osnova našeg nacionalizma.

– Nacrt nacionalnog skupljanja snaga.

 

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski rođen je 26. oktobra 1893. godine u Čongradu (mala varošica u Mađarskoj, „činovnički Sibir“ za nepodobne srpske činovnike onog vremena), od oca Tome i majke Marije, rođene Vujić. Mala porodica Crnjanski živela je u bedi. „Majka me je prepovijala“, zapisaće mnogo kasnije Crnjanski, „u koritu za mešanje hleba.“ Porodica će se ubrzo, 1896, preseliti u Temišvar, gde mladi Crnjanski uči osnovnu školu i gimnaziju, a 1905. postaje đak Pijarističkog liceja.

U Temišvaru će mladi školarac igrati fudbal, gimnasticirati, ali i slikati i napisati svoje prve stihove, pa i pesmu „Sudbu“, koju će objaviti u somborskom listu Golub, 1908. godine.

Pisanje ga zaokuplja — okušava se i u drami i u romanu, a kao pesnik predstaviće se i u „Bosankoj vili“, 1912, pesmom do koje će veoma držati — „U početku beše sjaj“. Iste godine na Rijeci upisuje Eksportnu akademiju, a već iduće, 1913, i filozofiju u Beču.

U Beču ga zatiče i Prvi svetski rat, gde je mobilisan u austrougrsku vojsku. Ratuje u Galiciji i Italiji, zamalo ne izgubivši glavu. Posle rata, 1918, dolazi u Beograd, gde upisuje studije književnosti i uređuje list „Dan“. Objavljuje prve knjige — zaredom: dramu Maska (1918), Liriku Itake(1919), Priče o muškom (1920) i Dnevnik o Čarnojeviću (1921).

Na kratko putuje u Pariz i Italiju, a po povratku, 1921, ženi se Vidom Ružić, koja će mu ostati doživotna supruga, „deleći s njim radosti njegove slave i gorčine njegovog stradanja“, kako će pred smrt u svome testamentu zapisati g-đa Crnjanski. Sa radom počinje kao nastavnik u Pančevačkoj gimnaziji, a posle stečene diplome na Filozofskom fakultetu (1922) postaje profesor IV beogradske gimnazije. Bavi se angažovano i novinarstvom — u „Vremenu“, „Politici“, „Našim krilima“, „Jadranskoj straži“.  Postaje i ataše za štampu u Berlinu (1928/9). Ali ne zapostavlja pisanje. Roman Seobe, koji je nobjavljivao u Srpskom književnom glasniku (1927), dve godine kasnije objavljuje i kao knjigu, za koju će dobiti i nagradu Srpske akademije nauka (1930). Ređaju se knjige: Ljubav u ToskaniSabrana dela, u dva toma, Knjiga o NemačkojSveti Sava.  Godine 1934. i 35. posvetiće svom nedeljniku „Ideje“, kojim će izazvati burne književne i političke polemike onoga vremena.  Ući će i u diplomatsku službu Kraljevine Jugoslavaije — u Nemačkoj (1935/38) i u Italiji (1939/41). Po izbijanju rata evakuisan je iz Rima, preko Madrida, za Lisabon, odakle odlazi u London, gde će neko vreme biti i savetnik za štampu u jugoslovesnkoj emigrantskoj vladi. U Londonu ostaje i posle rata, sve do 1965. godine kada se vraća u Beograd.

Iako će mu emigrantske godine biti mukotrpne, biće one stvaralčki bogate. Napisaće tamo veliki Roman o Londonu i svoje najznačajnije delo – Drugu knjigu Seoba. Kao i svoj Lament nad Beogradom (1956), ali koji će najpre objaviti u Johanesburgu (1962). Ali pre samog autora, u zemlji će se pojaviti više njegovih knjiga: SeobeDnevnik o Čarnojeviću, dramu Konak (koja će se 1958/59. izvoditi u Narodnom poozorištu u Beogradu), Itaka i komentariDruga knjiga Seoba… a nedugo po povratku i Sabrana dela u 10 tomova (1966), u okviru kojih prvi put i Kod Hiperborejaca. Počinje da objavljuje delove svojih memoara Embahada u kojima će za sebe reći da je bio „mala igračka sudbine“.

Početak osme decenije obeležiće njegovi novi romani Kap španske krvi (1970) i Roman o Londonu (1971), za koji će dobiti i NIN-ovu nagradu i Nagradu za najčitaniju knjigu godine. Poslednje godine života posvećuje Knjizi o Mikelanđelu, kojim se, u stvari, bavio celog svog života. Napunivši 30. oktobra 1977. osamdeset i četiri godine, umire mesec dana kasnije, 30. novembra, pošto je prestao da uzima hranu i lekove. Tek posthumno objaviće se njegove velike knjige Knjiga o Mikelanđelu (1981) i Embahade (1985). Ali u rukopisnoj zaostavštini ima još neobjavljenih stranica najvećeg srpskog pisca — sve one naći će se jednog dana u Delima Miloša Crnjanskog u izdanju zadužbine Miloša Crnjanskog. / Zadužbina Miloša Crnjanskog

                                                          …

Autor Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Autor Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Naslov Politički članci : 1919-1939 / Miloš Crnjanski ; [priredio Časlav Nikolić] Vrsta/sadržaj tыpe of material knjiga Jezik srpski Godina 2017 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Catena mundi, 2017 (Pirot : Pi-press) Ostali autori Nikolić, Časlav Fizički opis 778 str. ; 22 cm Zbirka Dela Miloša Crnjanskog ; t. 13, knj. 32-25 Napomene Tiraž 1.000. Napomene uz tekst  ISBN 978-86-6343-080-8 : Catena mundi Predmetne odrednice Evropa – Političke prilike – 1919-1399

Dodatne informacije

Autor

Godina

Izdavač

Jezik

Nova/Polovna

Povez

Stanje (ocena od 1 do 5)