SEOBE I, Miloš Crnjanski

540,00 дин.

SEOBE I
Autor: Miloš Crnjanski
Izdavač: NOLIT, Beograd, 1990

Nema na stanju

Dodaj na listu želja
Dodaj na listu želja

Opis

Ovo je roman o tragičnim seobama i lutanjima jednog dela vojvođanskog srpskog življa u XVIII veku. Pisac se služio iscrpnom arhivskom građom za svoju priču o sudbini „polka Vuka Isakoviča“ koji je, prešavši iz Srbije u Južnu Ugarsku, sa nadom da će tu podići trajnije ognjište, morao svoje vojnike da vodi po dalekim evropskim ratištima oko Rajne i Majnca i goni ih da se tuku za slavu bečkog ćesara. Uz to, Crnjanski je proučavao i rodbinske veze Isakoviča, njihove brakove, činove i karijere u austrijskoj i ruskoj vojsci, a naročito ga je zanimala sudbina četvorice Vukovih sinovaca koji su se sa svojim sunarodnicima odselili u Rusiju.

U obličavajući zanimljivu istorijsku građu u široke i emocionalno zgusnute slike i prikaze pojedinačnih i kolektivnih ljudskih sudbina, Crnjanski je nastojao da pronikne i u psihologiju mase, da nađe odgovor na pitanje o nagonima koji tu masu pokreću na opasne poduhvate, a istovremeno i da kaže jasan sud o tragici i istorijskom smislu ovih seoba.

Crnjanski ne objašnjava seobe samo kao nužnost i sticaj određenih istorijskih okolnosti, već i kao mutan nagon, kao neko prokletstvo koje mase nose u sebi i svojoj krvi. Za Srpski narod ove seobe bile su sklanjanje pred janjičarskim nožem, ali Crnjanski u njima vidi i neki nejasan nemir, čežnju za daljinama, nešto što kao „nalog srca i talog krvi“ budi nadu da će se negde, u granicama neke bezbednije i moćnije države, moći da podigne krov nad glavom. Zatalasane mase srpskog „naciona“ naslikane su kao „roj koji luta u rojenju“, u kome su aktivna dva međusobno suprotstavljena nagona. Na jednoj strani, u psihi tih masa je snažan nagon seobe, kretanja i strah od ustaljivanja, a na drugoj težnja da se čovek negde zadrži, smiri i započne da radi i stvara. Uza eve to, u intimnim mislima ustalasanih srpskih masa vrlo je živa i nada na povratak u stari zavičaj, koja ostaje da živi kao neprebolna rana i neuništiva i duboka čežnja.

Svodeći svoje zaključke o seobama na određenu etničku sredinu i konkretne društveno-istorijske uslove, Crnjanski pokazuje u kojoj su meri ovakvi poduhvati srpskog naroda morali biti tragični. Kad jedna ličnost u romanu kaže: „Stalno tako lutamo, u nekoj noći, iz koje, nama, izlaza nema…“, onda to treba shvatiti i kao piščev sud, piščevu misao o tim tragičnim seobama i istorijskoj sudbini srpskog „naciona“. Uskomešane srpske mase Austrija je upućivala preko Save i Dunava sa obećanjima o mirnom i srećnom životu, a praktično ih bezobzirno koristila za svoje ciljeve i interese. Zato je Crnjanski Austriju u Seobama naslikao kao tamnicu koja širom otvara svoje kapije za Srbe kad treba da se dosele i ginu na njenim granicama, plaćajući preskupu cenu za čemeran neživot po baruštinama i ritovima.

I seobe u Rusiju Crnjanski istorijski verno prikazuje, ocenjujući ih kao fatalan promašaj i zabludu, jer su sv Srbi odseljeni u Rusiju nužno i konačno utapali u ogromno etničko more ovog mnogomilionskog naroda.

Radnja prve knjige Seoba počinje u proleće 1744, a završava se sa početkom leta 1744. godine. U deset glava ove lirikom natopljene proze Crnjanski je razvijao njenu kompoziciju po dvema linijama. Po jednoj, on prati Vuka Isakoiiča u ratnim metežima od polaska iz sremskih močvara kraj Dunava pa sve do njegovog dubokog razočaranja i povratka iz besmislenog rata. Na drugoj strani, u romanu se prikazuje sudbina Vukovog brata Aranđela Isakoviča, njegovi trgovački poduhvati i erotska groznica prema ženi rođenog brata. Opisom životnih sudbina tri glavne ličnosti u Seobama, braće Vuka i Aranđela Isakoviča i Vukove žene lepotice Dafine, Crnjanski je sugestivno obradio temu o zloj sudbini onih srpskih masa koje su se iščupale iz zavičajnog korena i razvejale se po sremskim baruštinama ili dalokim evropskim ratištima… – Dragutin A. Stefanović, Vukašin Stanisavljević

 

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski rođen je 26. oktobra 1893. godine u Čongradu (mala varošica u Mađarskoj, „činovnički Sibir“ za nepodobne srpske činovnike onog vremena), od oca Tome i majke Marije, rođene Vujić. Mala porodica Crnjanski živela je u bedi. „Majka me je prepovijala“, zapisaće mnogo kasnije Crnjanski, „u koritu za mešanje hleba.“ Porodica će se ubrzo, 1896, preseliti u Temišvar, gde mladi Crnjanski uči osnovnu školu i gimnaziju, a 1905. postaje đak Pijarističkog liceja.

U Temišvaru će mladi školarac igrati fudbal, gimnasticirati, ali i slikati i napisati svoje prve stihove, pa i pesmu „Sudbu“, koju će objaviti u somborskom listu Golub, 1908. godine.

Pisanje ga zaokuplja — okušava se i u drami i u romanu, a kao pesnik predstaviće se i u „Bosankoj vili“, 1912, pesmom do koje će veoma držati — „U početku beše sjaj“. Iste godine na Rijeci upisuje Eksportnu akademiju, a već iduće, 1913, i filozofiju u Beču.

U Beču ga zatiče i Prvi svetski rat, gde je mobilisan u austrougrsku vojsku. Ratuje u Galiciji i Italiji, zamalo ne izgubivši glavu. Posle rata, 1918, dolazi u Beograd, gde upisuje studije književnosti i uređuje list „Dan“. Objavljuje prve knjige — zaredom: dramu Maska (1918), Liriku Itake(1919), Priče o muškom (1920) i Dnevnik o Čarnojeviću (1921).

Na kratko putuje u Pariz i Italiju, a po povratku, 1921, ženi se Vidom Ružić, koja će mu ostati doživotna supruga, „deleći s njim radosti njegove slave i gorčine njegovog stradanja“, kako će pred smrt u svome testamentu zapisati g-đa Crnjanski. Sa radom počinje kao nastavnik u Pančevačkoj gimnaziji, a posle stečene diplome na Filozofskom fakultetu (1922) postaje profesor IV beogradske gimnazije. Bavi se angažovano i novinarstvom — u „Vremenu“, „Politici“, „Našim krilima“, „Jadranskoj straži“.  Postaje i ataše za štampu u Berlinu (1928/9). Ali ne zapostavlja pisanje. Roman Seobe, koji je nobjavljivao u Srpskom književnom glasniku (1927), dve godine kasnije objavljuje i kao knjigu, za koju će dobiti i nagradu Srpske akademije nauka (1930). Ređaju se knjige: Ljubav u ToskaniSabrana dela, u dva toma, Knjiga o NemačkojSveti Sava.  Godine 1934. i 35. posvetiće svom nedeljniku „Ideje“, kojim će izazvati burne književne i političke polemike onoga vremena.  Ući će i u diplomatsku službu Kraljevine Jugoslavaije — u Nemačkoj (1935/38) i u Italiji (1939/41). Po izbijanju rata evakuisan je iz Rima, preko Madrida, za Lisabon, odakle odlazi u London, gde će neko vreme biti i savetnik za štampu u jugoslovesnkoj emigrantskoj vladi. U Londonu ostaje i posle rata, sve do 1965. godine kada se vraća u Beograd.

Iako će mu emigrantske godine biti mukotrpne, biće one stvaralčki bogate. Napisaće tamo veliki Roman o Londonu i svoje najznačajnije delo – Drugu knjigu Seoba. Kao i svoj Lament nad Beogradom (1956), ali koji će najpre objaviti u Johanesburgu (1962). Ali pre samog autora, u zemlji će se pojaviti više njegovih knjiga: SeobeDnevnik o Čarnojeviću, dramu Konak (koja će se 1958/59. izvoditi u Narodnom poozorištu u Beogradu), Itaka i komentariDruga knjiga Seoba… a nedugo po povratku i Sabrana dela u 10 tomova (1966), u okviru kojih prvi put i Kod Hiperborejaca. Počinje da objavljuje delove svojih memoara Embahada u kojima će za sebe reći da je bio „mala igračka sudbine“.

Početak osme decenije obeležiće njegovi novi romani Kap španske krvi (1970) i Roman o Londonu (1971), za koji će dobiti i NIN-ovu nagradu i Nagradu za najčitaniju knjigu godine. Poslednje godine života posvećuje Knjizi o Mikelanđelu, kojim se, u stvari, bavio celog svog života. Napunivši 30. oktobra 1977. osamdeset i četiri godine, umire mesec dana kasnije, 30. novembra, pošto je prestao da uzima hranu i lekove. Tek posthumno objaviće se njegove velike knjige Knjiga o Mikelanđelu (1981) i Embahade (1985). Ali u rukopisnoj zaostavštini ima još neobjavljenih stranica najvećeg srpskog pisca — sve one naći će se jednog dana u DELIMA MILOŠA CRNJANSKOG u izdanju zadužbine Miloša Crnjanskog. / Zadužbina Miloša Crnjanskog

Autor Crnjanski, Miloš Autor Crnjanski, Miloš Naslov Seobe. Knj. 1 / Miloš Crnjanski Vrsta/sadržaj tыpe of material roman Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 3. izd. u Biblioteci Nolit Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1990 (Beograd : BIGZ) Ostali autori Milošević, Nikola Fizički opis XV, 210 str. ; 20 cm Zbirka Biblioteka Nolit. Proza Napomene Tiraž 6.000Str. IX-XV: Istorija i metafizika / Nikola Milošević ISBN 86-19-01809-4 (plast. sa omotom) Predmetne odrednice Crnjanski, Miloš, 1893-1977 – „Seobe“

Dodatne informacije

Autor

Godina

Izdavač

Jezik

Nova/Polovna

Povez

Stanje (ocena od 1 do 5)

ŠFR