KRATKOVEČNA I DRUGE BAJKE, Desanka Maksimović

300,00 рсд

KRATKOVEČNA I DRUGE BAJKE

Autor: Desanka Maksimović

Izdavač: BIGZ, Beograd, 1985

Na zalihama

Dodaj na listu želja
Dodaj na listu želja
Kategorija: Oznaka:

Opis

Desanka Maksimović

DESANKA MAKSIMOVIĆ (Rabrovica, 16.05.1898 — Beograd, 11.02.1993) Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici kao najstarije od osmoro dece Draginje, poreklom iz poznate svešteničke porodice Petrović i Mihaila Maksimovića, učitelja. Ali Desankine uspomene na detinjstvo, toliko prisutne u njenoj poeziji, odnose se upravo na Brankovinu u koju je otac premešten nakon njenog rođenja, i gde je završila prva tri razreda osnovne škole. Očeva promena službe odvela je porodicu u Valjevo 1908. godine gde će buduća pesnikinja završiti i osnovnu školu i gimnaziju. Književnost joj je predavao Sima Pandurović, koji je primetio njen talenat i podržao afirmaciju, ali su gimnazijski dani ubrzo prekinuti Prvim svetskim ratom. Posle položene mature Desanka je na Filozofskom fakultetu u Beogradu upisala studije uporedne književnosti, istorije i istorije umetnosti. Prve stihove objavila je u časopisu „Misao“ 1920. godine, a najbolje je primljena pesma „Strepnja“ da bi kasnije postala saradnik i drugih književnih časopisa. Pri kraju studija radila je u obrenovačkoj privatnoj gimnaziji, a nakon diplomiranja 1923. godine bila postavljena za suplenta Treće ženske beogradske gimnazije. Sledeće godine publikovanja je njena prva zbirka jednostavnog naziva „Pesme“. Kako je tokom studija ispoljila interesovanje za književnost drugih zemalja, u prvom redu Francuske, kao stipendista francuske vlade boravila je u Parizu. Nakon ovog iskustva postavljena je za suplenta Učiteljske škole u Dubrovniku gde je bila zapažena i cenjena, te će ovaj grad zauvek imati njenu naklonost. Posle dolaska u Beograd 1926. godine radila je u ženskoj gimnaziji sve do početka Drugog svetskog rata. U međuvremenu pojavile su se zbirke pesama i pripovedaka: „Vrt detinjstva“, „Zeleni vitez“, „Ludilo srca“, „Srce lutke spavaljke“, „Kako oni žive“, „Nove pesme“, „Raspevane price“… Stradanje srpskog naroda opevala je u čuvenim rodoljubivim pesmama „Srbija se budi“ i „Spomen na ustanak“ i najsnažnijoj svojoj pesmi te vrste nadahnutoj kragujevačkom oktobarskom tragedijom „Krvavoj bajci“. U posleratnom periodu izdvajaju se knjige: „Pesnik i zavičaj“, „Miris zemlje“, „Govori tiho“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“, „Pisma iz Norveške“, „Letopis Perunovih potomaka“, „Ozon zavičaja“, „Slovo ljubavi“… Pesničkim vrhuncem Desanke Maksimović smatra se zbirka poezije „Tražim pomilovanje“ gde u lirskoj rasparavi sa Dušanovim zakonikom pesnikinja zastupa sve kategorije ljudi, između mnogih i svoje brankovačke zemljake. Za stvaralački rad dobijala je najviša državna priznanja i nagrade i postala redovni član SANU. Desanka Maksimović je umrla 11. februara 1993. godine u Beogradu, a sahranjena je u Brankovini. Bogato, duboko emotivno i misaono delo, jednostavnog pesničkog izraza, uvrstilo je Desanku Maksimović u red naših najomiljenijih pisaca. Brankovina kao stalno nadahnuće zauzima visoko mesto u njenoj poeziji i odslikana je najlepšim bojama — bojama zavičaja – Dragana Lazarević Ilić

                                                             …

Autor Maksimović, Desanka Autor Maksimović, Desanka Naslov Poezija i proza za decu i omladinu : u četiri knjige. Knj. 2, Kratkovečna i druge bajke / Desanka Maksimović ; priredio Slobodan Rakitić Vrsta/sadržaj tыpe of material kratka proza Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod ; Priština : Jedinstvo, 1985 Ostali autori Rakitić, Slobodan Fizički opis 140 str. ; 21 cm.ISBN (Karton sa omotom)

Dodatne informacije

Autor

Godina

Izdavač

Jezik

Nova/Polovna

Stanje (ocena od 1 do 5)